Dolazak sunčanih dana za naše ljubimce predstavlja veliku radost. Šetnja sa vlasnicima, igre na travnatim delovima parka itd. Međutim, moramo da napomenemo da to predstavlja veliku odgovornost za vlasnika u pogledu tretmana zaštite protiv ekto i endo parazita. Aktivnost krpelja zavisi od temperature i vlažnosti. Najaktivniji su i najbrojniji u proleće i rano leto, nekad čak i do rane jeseni. Međutim, poslednjih godina svedočimo da ih ima tokom cele godine, sem kada je mraz.
Priču o tome koliko ovaj parazit može ugroziti zdravlje ljubimca predstaviće nam kolege iz ordinacije za male kućne ljubimce “Nojeva Barka” u Novom Sadu.
Danas nam predstavljaju slučaj svog pacijenta Miše, psa obolelog od vrste koja se veoma retko sreće – Babesia gibsoni. U ovakvim slučajevima, komplikacije koje prate lečenje često bivaju ozbiljnije.
Miša, pas koji je preživeo Babesia gibsoni. Lična arhiva
SIMPTOMI BABESIA GIBSONI
Naš pacijent Miša u mesecu oktobru 2022. godine dolazi sa simptomima koji ukazuju na prisustvo parazita u krvi. Jedan od glavnih simptoma jeste prisutna tamna boja urina koja podseća na boju tamnog piva. Bolest je praćena apatijom, povišenom telesnom temperaturom 39,9 C°, slabim apetitom, gubitkom telesne mase, ubrzanim radom srca. Vidljive sluznice su u početku bolesti bile izrazito blede, a kasnije, usled anemije dobijaju žutu boju (žutica – icterus).
Veoma bitan podatak je taj da je vlasnik nekoliko dana pre dolaska UKLONIO KRPELJA sa tela životinje.
LABORATORIJSKE ANALIZE
Prilikom vađenja krvi za hematološku i biohemjisku analizu uzet je uzorak i za krvni razmaz koji je poslat u VetLab – akreditovanu laboratoriju za veterinarske usluge. Hematološka analiza krvi je odmah ukazala na smanjen broj eritrocita, tj. smanjen broj crvenih krvnih zrnaca u cirkulaciji – samim tim smanjenu vrednost hematokrita i nizak nivo kiseonika u cirkulaciji. Pored svega navedenog, problem je predstavljao i drastično nizak broj trombocita.
TERAPIJA
Odmah smo pristupili specifičnoj i potpornoj terapiji u skladu sa pravilima kod lečenja ove bolesti. To podrazumeva aplikaciju leka koji ima za cilj da uništi prisutne parazite u krvi. Pored toga i intravensku aplikaciju tečnosti i elektrolita, kao i davanje lekova koji poboljšavaju eritropoezu, odnosno proces stvaranja crvenih krvnih zrnaca. Ubrzo smo dobili potvrdu iz laboratorije da je mikroskopskim pregledom krvnog razmaza uočeno prisustvo merozoita Babesia, što je opravdalo našu sumnju. Obzirom da smo već imali adekvatan protokol lečenja, očekivali smo da će primenjena terapija ispoljiti pozitivan efekat.
Drugi, treći, četvrti dan terapije stanje kod našeg pacijenta se dodatno pogoršava. Jedino što može imati pozitivnu stranu je Mišina borbenost. Ponovna analiza krvi ukazuje na još drastičnije poremećaje u cirkulaciji. Ovo nam pokazuje da je parazit još uvek prisutan u krvi. Da bi se dalje išlo sa specifičnom terapijom, odnosno aplikacijom leka koji deluje, mora da prođe minimum sedam dana. Stoga se odlučujemo za proceduru transfuzije krvi kako bismo dobili na vremenu, jer u suprotnom u ovom stanju ishod bi bio fatalan. Nakon transfuzije opšte kliničko stanje se vidno popravlja, ali to traje kratko.
Već nakon dva dana ponovo se pogoršava situacija, s tim što u ovom trenutku ponovo uzimamo krv za laboratorijski pregled krvnog razmaza. Ovog puta u izveštaju koje dobijamo iz laboratorije uočava se prisustvo merozoita Babesia gibsoni u velikom broju. U pitanju je veoma retka vrsta koja inficira svega 3-5% pasa. To znači da lek koji dajemo na žalost ne deluje na ovu vrstu babezije.
Tada se odlučujemo za lek koji efikasno deluje protiv ove vrste, ali javlja se dodatno otežavajuća okolnost – nabavka ovog leka je komplikovanija od uobičajenog. Ni sam ishod terapije nije zagarantovan – s obzirom na trajanje bolesti i Mišinu trenutnu situaciju. U međuvremenu, klinička slika se pogoršava iz dana u dan, a mi uspevamo simptomatskom terapijom da održimo Mišu u životu.
Nakon sedam dana uspevamo da dođemo do željenog leka, što daje veliku nadu kako vlasniku, tako i našem timu. Nakon primanja terapije, prvi pozitivan znak do kraja dana je bio bolji apetit (što je do tada izostajalo). Imali smo razlog za optimizmom već naredni dan kada se klinička slika vidno poboljšala. Nakon tri dana urađena je kontrolna krvna slika gde su se vidno poboljšali parametri u krvi. Tada smo mogli da odahnemo jer smo znali da je parazit evakuisan iz krvi i da se uspostavlja normalna fiziološka funkcija. Za sedam dana Miša dobija drugu dozu leka kako se infekcija ne bi povratila.
Nakon mesec dana od izlečenja u VetLabu je urađen je kontrolni krvni razmaz gde smo dobili negativne razultate na prisustvo parazita u krvi. Biohemijska analiza krvi je takođe bila dobra. Svi parametri su bili u normalnim fiziološkim vrednostima. Ono što je nas najviše zanimalo jesu enzimi jetre. Na sreću Miše i njegovih vlasnika kao i na ponos našeg tima uspeli smo da se izborimo sa svim komplikacijama koje su nas pratile tokom lečenja. Miša je sada srećan pas, uživa u svom okruženju, popravio je telesnu masu i ima odličan apetit.
Našom upornošću, velikom odgovornošću vlasnika i Mišine želje da pobedi ovu opaku bolest, još jedna u nizu uspešnih saradnji sa Vetlab-om završila se srećno. 
Piše: Dr vet med Uroš Vasiljević
Pročitajte još:
Opasnost se krije u ujedima: Piroplazmoza (babezija) kod pasa