Blog

Danas želimo da vas upoznamo sa vrstama karcinoma koje se javljaju kod pasa i mačaka, ali i drugih ljubimaca. Dobro je znati na vreme prepoznati prve simptome kod ljubimaca koje smo opisali uz svaki tip karcinoma. Ako imate ljubimca određene rase ili miksa rasa, prepoznaćete koje su to rase sklonije pojavi određenih vrsta tumora. Nadamo se da će vam značiti i naše preporuke o lečenju i preventivi.

Brojna istraživanja na ovu temu utvrdila su moguće uzročnike kancera (malignih tumora). Naravno, svaka onkološka bolest je individualna, nastaje kombinacijom raznih faktora, simptomi su često šarenoliki, a u početnoj fazi i prikriveni. Genetska predispozicija se uglavnom odnosi na rasu i najbliže srodnike životinje.

Kašalj kod pasa može izazvati više uzročnika, kao što su alergije, mikrobiološki agensi i strana tela u disajnim kanalima. Posebno su mu skloni mali psi, kao i brahiocefalične rase – koje imaju kratku njušku. Veoma je važno posmatrati frekvenciju kašlja i vreme kada se pojavljuje (tokom fizičke aktivnosti, noću itd.) što može pomoći prilikom uspostavljanja pravilne dijagnoze.

Ova sistemska bolest zajednička životinjama i ljudima, koju izaziva protozoa LEISMANIA infantum, sve više uzima maha i u našoj zemlji. Bolest je prvenstveno mediteranskog područja a potiče iz Indije odakle je i dobila naziv  kala azar – crna smrt.

Hipertireoidizam podrazumeva preterano lučenje tiroidnih hormona T3 i T4, što dovodi do niza ozbiljnih zdravstvenih posledica i velikog ubrzanja metabolizma. Kod pasa je gotovo uvek posledica tumorskih promena na štitnoj žlezdi i uglavnom se javlja kod starijih ljubimaca, dok je kod mačaka, koje znatno više boluju od hipertireoidizma, situacija prilično drugačija – kod njih ovo stanje često nema pravi uzročnik.

Već na prvi pogled veterinar može posumnjati na ovo oboljenje ukoliko je ljubimac gojazan, trom, nezainteresovan, letargičan, lošeg krzna, ili ima gubitak krzna. Imunitet ovakvih jedinki je loši sklone su razvoju infektivnih i kožnih bolesti. Pored toga ističu se simptomi poput netolerancije na hladnoću, usporenog pulsa…

Probleme sa kožom kod pasa i mačaka najačešće izaziva mačija buva (Ctenocephalides felis). Gotovo sve životinje su osetljive i izložene delovanju ovog parazita, osim životinja koji žive na visokim nadmorskim visinama. Buve se hrane krvlju domaćina na kom parazitiraju. Odrasle buve mogu preživeti do 2 meseca van domaćina.

Mikoplazme su najmanji bakterijski mikroorganizmi koji se mogu samostalno razmnožavati. Široko su rasprostranjene u prirodi i izolovane su kod svih vrsta domaćih, velikog broja divljih životinja kao i kod ljudi. Infekcije se često javlju u uslovima gde postoji veliki broj životinja na malom prostoru i kod jedinki koje su imunološki kompromitovane. Do sada, kod pasa i mačaka je izolovano više od 15 vrsta mikoplazmi.

Uzroci upale debelog creva su uglavnom isti kao kod upale tankog creva. Najčešće su posledica invazije parazitima, bakterijske/virusne infekcije, trovanja ili neadekvatne ishrane. Davanjem nekvalitetne hrane i kostiju – razne bakterijske infekcije, kao i strana tela, mogu da dovedu do upale debelog creva.

Najčešći uzročnici upale tankog creva su crevni paraziti koji svojom prisutnošću oštećuju sluznicu creva, a na tim oštećenim mestima mikroorganizmi uzrokuju upale. Isto tako treba izbegavati davanje ljubimcu neadekvatne hrane kojom se hrane ljudi, jer sve to dovodi do poremećaja u probavi.

Kao i kod ljudi, posledica dugotrajnog gastritisa, trovanja agresivnim hemikalijama, uzimanja nekih lekova, na kraju može biti formiranje čira na zidu želuca ili dvanaestopalačnog creva, kao i krvarenje kod psa. Kod mačaka pojava čira je ređa, ali postoje primeri iz prakse da je moguća. Samo postojanje čira uglavnom ne daje posebne simptome pored onih koji već postoje kod gastritisa.

Refluks je čest pratilac simptoma GASTRITISA i podrazumeva vraćanje želudačnog sadržaja nazad do jednjaka i usne duplje usled dejstva raznih faktora: preterano lučenje želudačne kiseline, neadekvatna i teška hrana, obilan obrok, alergije, trovanja, prisustvo stranog tela, ili tumorske mase u želudcu i tankom crevu, urođene genetski predispozicionirane mane, suženje jednjaka, problem akta gutanja itd.

Upala želuca – gastritis može da nastane kao posledica bakterijskih, virusnih i gljivičnih infekcija, ili zbog invazije želudačno-crevnih parazita, kao posledica dugotrajnog uzimanja pojedinih lekova, prisustva stranog tela u želucu, kao pridružen simptom bolesti drugih organa poput jetre i pankreasa, pada imuniteta, hroničnog bola, ili stresa.

Upala pankreasa (ili pankreatitis) češće pogađa pse nego mačke. Kod mačaka je ova bolest teža za dijagnostiku i lečenje, a samim tim nosi i veće posledice. Za razliku od pasa, kod mačaka upala pankreasa nije povezana sa prehrambenim faktorima. Iako se pankreatitis može pojaviti kod bilo koje rase mačke, otkriveno je da se češće pojavljuje kod sijamske mačke.

Pankreatitis se može pojaviti kod bilo koje rase pasa, ipak on se češće pojavljuje kod malih rasa, posebno minijaturnih šnaucera, minijaturnih pudlica i koker španijela. Upala gušterače je takođe češća kod ženki nego kod mužjaka, a češća je i kod starijih jedinki. Postoji nekoliko mogućih uzroka upale pankreasa.

Po utvrđivanju pankreatitisa kod psa potrebno je kontinuirano sprovoditi merenje enzima pankreasa i enzima jetre iz krvi, kako bi se analiziralo stanje organa. Redovno treba meriti i insulin, da bi se proverilo da li je na normalnom nivou, jer upala lako može da prouzrokuje oštećenje ćelija koje proizvode insulin, što može dovesti do dijabetesa.

Piodermije predstavljaju bakterijska oboljenja kože. Naziv piodermije potiče od grčkih reči pyon, što znači gnoj i derma, što znači koža. Međutim, ovo oboljenje se ne karakteriše uvek i prisustvom gnoja na površini kože. Piodermije zauzimaju posebno mesto u dermatologiji jer su veoma česte, i mogu biti teške za dijagnostiku i terapiju.

Bruceloza kod pasa je bolest koju izaziva bakterija Brucella canis. Javlja se i kod ljudi i kod životinja. Spada u zoonoze, odnosno bolesti koje se prenose sa životinja na čoveka. Izuzetno je opasna i ima tendenciju brzog širenje, a pandemije bruceloze su česte.

Kada govorimo o parenju pasa najbitniji je odrediti pravi „tajming“ odnosno termin kada sprovesti parenje (prirodno ili veštačko) kako bi se osiguralo da se spermatozoidi i jajašca sastanu na vreme. Jedan od osnovnih i prvih stvari koje koristimo jeste praćenje promena u ponašanju kuje i fizičke promene na polnim organima.

Malassezia pachydermatis je gljivica koja izaziva kožne probleme kod kućnih ljubimaca. Smatra se da oko 50% pasa ima prisutnu ovu gljivicu u sklopu normalne mikroflore kože. U slučaju prenamnožavanja ovih gljivica dolazi do problema na koži ili u uhu izazvanog njihovim prisustvom. Vrlo retko je ova gljivica primarni uzrok kožnih promena.

Iz anamneze vlasnice, mačak se normalno ponašao, živeo je u kućnim uslovima, sa još dve mačke iz istog legla, koje nisu imale nikakve probleme sa opadanjem dlake i nisu imale nikakve druge zdravstvene tegobe. Mačak nije izlazio napolje. Uopšte se nije češao, grizao, ali je redovno održavao ličnu higijenu, kupao se-lizao.

Telazija je parazit, spada u grupu nematoda-filarija koja parazitira u konjuktivalnoj vreći oka, lakrimalnom kanalu, ispod trećeg očnog kapka, kod domaćih i divljih životinja i kod čoveka. Već golim okom se mogu videti dugački beličasti crvi na beonjači kako se pomeraju. Kada se podigne treći očni kapak često nalazimo gomilice crva koji izgledaju kao klupko vunice.

Sve češće se ljudi odlučuju da uzmu pse kao kućne ljubimce. To sa sobom nosi veliku odgovornost, a često neiskusni vlasnici nisu svesni u šta se tačno upuštaju. Upuštaju se u nešto što može biti najlepša životna avantura, ako budu pažljivo slušali ljude koji su ceo život posvetili upravo životinjama.

Demodikoza je upalno oboljenje kože kod pasa izazvano mikroskopski vidljivim parazitom – šugarcem iz roda Demodex, te je i najpoznatije pod imenom “demodeks’‘. Iako postoje tri vrste demodeksa, najzastupljeniji je Demodex canis, koji normalno nastanjuje folikule dlaka i izvodne kanale lojnih žlezda i najčešće ne izaziva nikakve probleme svojim pristustvom.

Piroplazmoza je oboljenje uzrokovano protozoama iz familije Babesiidae, roda Babesia spp. Uzročnici piroplazmoze kod pasa na području Evrope su Babesia canis, Babesia vogeli, Babesia gibsoni i Babesia…

Termin dermatofiti odnosi se na gljivice koje izazivaju infekcije kod ljudi i drugih životinja. U ovu grupu spada preko četrdeset vrsta gljivica iz tri roda: Trichophyton, Microsporum i Epidermophyton…

Panleukopenija je akutno i veoma zarazno virusno oboljenje najčešće mladih mačaka, starosti do tri meseca, koje su najugroženije. Ovo oboljenje izazvivano je virusom po imenu Parvovirus koji izaziva…

Toksoplazma je zooantropozoonoza koju izaziva protozoa Toxoplasma gondii. Toksoplazma je obligatno intracelularni parazit. Stalni domaćini su domaća mačka i drugi pripadnici familije Felidae u kojima…

Vaš pas je redovno čišćen od crevnih parazita, ponaša se sasvim normalno, ali povremeno ima dijareju ili retku stolicu. Vrlo je verovatno da je inficiran Giardiom.

Danas, imati kućnog ljubimca, podrazumeva imati još jednog člana porodice, još jednu obavezu i to jako veliku, jer naši četvoronožni prijatelji nisu u mogućnosti da govore i kažu nam kada sa njima…

piše Strahinja Medić DVM, PhD Tehnički direktor VetLabA   Precizan i tačan rezultat ispitivanja, bez obzira o kojoj vrsti laboratorijskog ispitivanja se radi, zavisi u velikoj meri od kvaliteta samog uzorka. Rezultat ispitivanja može biti...

Kušingov sindrom ili Hiperadrenokorticizam je bolest kod koje dolazi do povećane proizvodnje kortizola, hormona nadbubrežnih žlezda. Javlja se najčešće kod pasa, jako retko kod mačaka.
Kod pasa sa Kušingovim sindromom prisutno je hronično pojačano stvaranje kortizola u krvi, i takvo stanje ima štetno dejstvo na sve organe u organizmu životinje.

Portosistemski šant je oboljenje hepato-bilijarnog trakta koje nastaje kao posledica portalne hipertenzije koja je uzrokovana hroničnim bolestima jetre, fibroze i ciroze, kongenitalnom atrezijom…

Štenećak (Febris infectiosa canis) je akutna virusna zarazna bolest ponajviše pasa, ali mogu oboleti i lisice, rakuni, tvorovi i vidre. Kod pasa je uglavnom zastupljen u dobi od 8 nedelja do 6 meseci…

Urinarne infekcije kod pasa i mačaka su uobičajene. Infekciju obično izazivaju bakterije, gljivice ili paraziti u urinarnom traktu (u bubrezima, mokraćnim putevima, bešici i uretri). Do infekcije dolazi kada bakterija iz creva dođe do uretre i razmnoži se u mokraćnoj bešici.

Bolest je otkrivena u SAD, kada je primećeno da kolonija mačaka pokazuje simptome slične onima koje imaju ljudi zaraženi HIV-om. Virusi su slični, pripadaju istoj familiji virusa, ali su specifični za…

Mačja kuga ili parvoviroza je jedno od najčešćih bolesti štenaca sa kojima se sreću kako veterinari, tako i odgajivači i vlasnici pasa. Ova bolest je bolest mladih pasa, što znači da oboljevaju….

Lajšmanioza je relativno nova bolest u našim krajevima, iako se smatra da postoji mnogo duže, samo je relativno skoro prvi put dijagnostikovana. Ova bolest nam je stigla sa Mediterana, gde je mnogo…

Tokom proteklih par decenija ova parazitska bolest je od, naizgled imaginarne, pretnje po zdravlje pasa u Srbiji, postala realna opasnost od koje oboljeva veliki broj pasa. U severnoj Srbiji, svaki pas koji provede jedno leto u dvorištu ili na ulici, bude inficiran. Poznavanje osnovnih činjenica o ovom oboljenju osnovni je preduslov za pravilnu zaštitu pasa.

Imunomedijatorske bolesti su bolesti nepoznatog uzroka, koje nastaju kao posledica greške u radu imunog sistema. Za razliku od autoimunih bolesti, antitela koja dovode do ove vrste bolesti nisu još uvek identifikovana. Anemija je definisana kao smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), hematokrita (odnos tečnog dela i ćelija krvi) i hemoglobina, što rezultira smanjenim nivoom kiseonika koji se prenosi putem krvi do ćelija.

Od vremena kada je pripitomljen prvi vuk, pa do danas kada imamo preko 300 rasa pasa, genetika ovih životinja se nesagledivo izmešala. Glavni „krivac“ za to je upravo čovek, koji je pse odgajao birajući osobine koje su mu bilo od značaja – bilo da je to lov, zaštita ili društvo. Ovakva selekcija ipak imala je i svoju tamnu stranu.

Mačja virusna leukemija – FeLV (Feline Leukemia Virus) i virus mačje imunodeficijencije – FIV (Feline Immunodeficiency Virus), spadaju u familiju Retro virusa (Retroviridae), zajedno sa virusom koji izaziva humanu imunodeficijenciju, tj. SIDA-u kod ljudi.