Piše DVM Vladimir Magaš
Odgovorno vlasništvo, a time i odgovoran uzgoj pasa, počinje zdravstvenom zaštitom od prvog dana života ljubimaca. Prvi i najvažniji korak odgovornih vlasnika je prevencija. Jedno od čestih oboljenja kod pasa je herpesviroza, virusna zarazna bolest pasa i divljih kanida prouzrokovana psećim herpesvirusom 1 (Canine herpesvirus 1, CHV-1).
Virus se prenosi direktnim i indirektnim kontaktom, respiratornim ili genitalnim sekretima zaraženih životinja i transplacentarno. Kod štenadi bolest je po pravilu smrtonosna, dok kod odraslih pasa najčešće prolazi bez simptoma. Zbog mogućeg gubitka celog legla (rađanje mrtvih ili slabovitalnih štenaca) ova bolest ima najveći značaj upravo kod uzgojnih kategorija pasa.
NIVO PROGESTERONA OTKRIVA PRAVO VREME PARENJA ⇒
Štenci se mogu zaraziti tokom trudnoće, jer virus prolazi kroz posteljicu, zatim tokom prolaska kroz porođajni kanal, kao i kontaktom sa zaraženim sekretom koji kuje izlučuju pljuvačkom i sekretom iz nosa. Inkubacija traje od 6 do 10 dana. CHV se razmnožava na površini sluzokože nosa, krajnika i ždrela.
Niska telesna temperatura štenaca omogućava virusu širenje. Simptomi uključuju otežano disanje, gubitak refleksa za sisanje, opštu slabost, letargiju, iscedak iz nosa, konjunktivitis, žuto-zelenu dijareju. Prisutna je i nekroza krvnih sudova sa pojavom lokalizovanih krvarenja. U prvih nedelju dana smrtnost štenaca je i do 80%. Kod pasa starijih od 12 nedelja, blage respiratorne smetnje su najčešći klinički znak.
Kod odraslih pasa, virus se uglavnom prenosi parenjem, pa kod njih izaziva abortuse, rađanje slabovitalne ili mrtvorođene štenadi a ponekad i sterilitet. Sam ili u kombinaciji sa nekim drugim bakterijama, ovaj virus može izazvati oboljenja disajnih puteva (tzv. zarazni kašalj – kennel cough).
Osim seksualnog kontakta psi se mogu zaraziti i direktno, kašljanjem, kijanjem i lizanjem. Virus je osetljiv na temperaturu iznad 37°C, većinu dezinficijensa i nestabilan je u spoljašnjoj sredini tako da se uglavnom ne prenosi vazduhom.
U poslednje tri nedelje graviditeta i dvadesetak dana posle porođaja, kuje i štenci ne bi trebalo da dolaze u kontakt sa drugim psima u odgajivačnici, jer psi-kliconoše mogu da budu i bez ikakvih vidljivih simptoma. Simptome herpesviroze neophodno je diferencijalno-dijagnostički razlikovati od štenećaka, zaraznog hepatitisa pasa, parvoviroze, infekcija izazvanih bakterijama poput streptokoka, E. coli i Brucella canis, kao i od alergija. 
Zbog nemogućnosti lečenja akcenat treba staviti na preventivu pri čemu je od izuzetne važnosti analiza imunološkog statusa kuje i mužjaka pre parenja. S obzirom da se herpes virus lako prenosi direktnim kontaktom, redovno i adekvatno održavanje higijene je veoma bitno.
GENETSKI TESTOVI ZA PSE I MAČKE ⇒
Ukoliko je vaša kuja preležala herpes, štenci će tokom sisanja od nje dobiti antitela potrebna da se odbrane od ovog virusa. Prevencija i analize su zato od presudnog značaja za uspešan i odgovoran uzgoj pasa.
Trenutno je kod veterinara dostupna samo jedna vakcina za kontrolu herpes virusa. Vakcina je primarno namenjena skotnim kujama kod kojih postoji opravdan rizik da su nosioci herpes virusa (dokazano testiranjem ili problemima sa ranijim leglima kao sto su pobačaji, resorpcija fetusa, mrtvorođena i slabovitalna štenad i sl.). Kujama se vakcina daje dva puta, pri čemu se prva doza daje tokom teranja ili 7-10 dana nakon parenja, a druga 10-14 dana pre očekivanog porođaja.
U VetLabu su na raspolaganju testovi za dijagnostikovanje herpes virusa kojim se može utvrditi da li je životinja inficirana ili da li je bila u kontaktu sa ovim virusom i time utvrditi da li postoje i koliki su rizici za parenje. Takođe, ukoliko ugovarate parenje, poželjno je potvrditi da je mužjak zdrav i da nema opasnosti od infekcije herpes virusom.
DVM Vladimir Magaš
Docent katedre za porodiljstvo, sterilitet i osemenjavanje
Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu
Pročitajte još:
Krpelji kod pasa i drugih ljubimaca aktivni su tokom cele godine