Od vremena kada je pripitomljen prvi vuk, pa do danas kada imamo preko 300 rasa pasa, genetika ovih životinja se nesagledivo izmešala. Glavni „krivac“ za to je upravo čovek, koji je pse odgajao birajući osobine koje su mu bilo od značaja – bilo da je to lov, zaštita ili društvo.
Ovakva selekcija ipak imala je i svoju tamnu stranu, jer je stvorila efekat „uskog grla“ u smislu raznovrsnosti gena. Rezultat je takav da danas imamo veliki broj genetskih bolesti specifičnih za pojedinačne rase. Većina tih bolesti prenosi se autosomalno recesivno: potrebne su dve kopije gena koji uzrokuje bolest kako bi pas zaista oboleo. Ukoliko postoji samo jedna kopija uzročnog gena, genetska bolest psa se neće razviti, i može se prenositi generacijama bez da se manifestuje.
Stoga, nikako nije rešenje samo izbegavati parenje pasa koji nisu u srodstvu, jer nema garancije da će se tako izbeći dve kopije gena. Takođe, metoda parenja pasa na temelju fenotipskih, vidljivih karakteristika nije dovoljno za uspešno, zdravo odgajanje pasa.
DNK testovi za pse su razvijeni upravo kao preventivna mera, za detektovanje gena koji uzrokuju bolesti pasa različitih rasa. Njihova uloga u održavanju zdrave populacije konstantno raste, kao i njihov značaj za odgovornog odgajivača u planiranju legla, da spreči pojavu naslednih bolesti kod štenaca.
Moderna nauka dozvoljava nam da smanjimo ili uklonimo šanse za prenos naslednih genetskih bolesti pasa. Većina ovih bolesti skraćuje životni vek i narušava kvalitet života životinje, pa je odgovornost na svima da pokušamo da ih sprečimo. Napredak dijagnostike u ovoj oblasti omogućava potpuno novi pristup odgoju i unapređuje kvalitet i zdravlje budućih štenaca.
PARENJE PASA NOSILACA GENA UZROČNIKA
Genetski testovi za pse omogućili su da se uzgoj podigne na najviši nivo do sada. Čistokrvnim psima omogućeno je podizanje kvaliteta kako života, tako i na tržištu, kroz unapred poznata očekivanja koja vlasnici mogu imati uz pomoć modernih metoda analiza.
Sa druge strane, napredak je doneo nove probleme odgajivačima koji se neretko nađu poraženi rezultatima genetskih testova. Kada se pokaže da je neki od pasa nosilac, nameće se neminovno pitanje – da li ga odmah isključiti iz parenja? Ne treba izgubiti iz vida da takva odluka vodi daljem smanjenju zaliha raznolikosti gena, što dalje vodi pravo u još veći rizik parenja pasa u srodstvu i novih genetskih bolesti životinja.
NASLEĐIVANJE
Bolesti poput displazije kukova, mnoge očne bolesti, spinocerebralna ataksija, JLPP i druge prenose se putem gena od oba roditelja. Genetske bolesti nasleđuju se uglavnom autosomalno recesivno, objasnićemo pomoću slike:
Kada rezultat kaže da je pas nosilac spornog gena, treba imati u vidu da to takođe znači da je druga kopija alela zdrava. U prevodu, njegovo parenje sa jedinkom koja nije nosilac daje 50% šanse da štenci budu potpuno zdravi, dok 50% šansi postoji da će oni takođe biti nosioci, ali takođe potpuno zdravi. Pri parenju 2 nosioca gena za neku bolest, čak četvrtina štenaca će sigurno razviti sve simptome bolesti.
Kada bi se stalno isključivali nosioci „loših“ gena efekat bi bio dramatičan. Smanjenje genskih zaliha bi gotovo izvesno dovelo do novih, nepoznatih genetskih bolesti.
Zato je uloga DNK testova kod pasa još veća nego što se čini. Mudro planiranje legla, tako da se postignu željeni rezultati i kvalitet, a da se spreči dalje opadanje genskih zaliha, može se učiniti jedino uz adekvatan uvid u stanje genetskih uzoraka pasa.
Izvor: http://www.animalabs.com/hr/parenje-carriera-dna-testiranje/