Preuzeto uz dozvolu sa sajta http://panvet.blogspot.com/
Hipertireoidizam (hipertireoza) je primarna bolest štitne žlezde kod mačaka. Kod pasa je nešto ređa i predstavlja preteranu proizvodnju hormona, uglavnom kao posledica benignih tumora – nabujalog žlezdanog tkiva, upotrebe hormonskih preparata, bolesti drugih endokrinih žlezda, neadekvatne ishrane i hronične bolesti bubrega ili jetre.
Ovo stanje podrazumeva preterano lučenje tiroidnih hormona T3 i T4, što dovodi do niza ozbiljnih zdravstvenih posledica i velikog ubrzanja metabolizma. Kod pasa je gotovo uvek posledica tumorskih promena na štitnoj žlezdi i uglavnom se javlja kod starijih ljubimaca, dok je kod mačaka, koje znatno više boluju od hipertireoidizma, situacija prilično drugačija – kod njih ovo stanje često nema pravi uzročnik. Istraživanja su pokazala veoma ograničen učinak genetske predispozicije i ishrane kod starijih mačaka na pojavu hiperfunkcije štitne žlezde.
Simptomi
Spektar simptoma i zdravstvenih problema je veći nego kod hipotireoidizma, o čemu više možete pročitati OVDE. Važno je napomenuti da kod mačaka simptomi u početnom periodu često mogu proći neopaženo. Simptomi su sledeći:
• gubljenje telesne težine
• veoma pojačan apetit
• česti prolivi
• povraćanje
• pojačana žeđ
• često uriniranje
• ubrzano i teško disanje, kašalj
• galopirajući ritam srca u mirnom stanju
• aritmije srca
• agresija
• nesanica
• hipersenzitivnost
• gušavost, ili čvorić na vratu
• loše stanje noktiju
Mali broj ljubimaca može imati i neke specifične simptome kao što su loš apetit i pokazivati znake depresije ili slabost.
Pored prisutnih simptoma, laboratorijskom analizom iz uzorka krvi može se tačno utvrditi povišen nivo hormona, prvenstveno slobodnog fT4, manjak TSH, nizak šećer u krvi i sl.
Ultrazvučnim, ili rendgenskim snimanjem grudnog koša psa/mačke veterinar može utvrditi veličinu štitne žlezde, moguće tumorne promene ili prisustvo metastaze na drugim organima i tkivima.
Zbog uticaja hipertireoidizma na rad srca potrebno je redovno pratiti stanje EKG-om, ultrazvukom srca i kolor-dopler metodom, kao i utvrditi vrednosti krvnog pritiska životinje koji je po pravilu povišen, što posebno utiče na stanje bubrega.
Lečenje
Pored simptomatske terapije za izražene simptome uzrokovane hipertireoidizmom (visok krvni pritisak, aritmija srca…), terapija samog stanja podrazumeva nekoliko pristupa u zavisnosti od težine promene.
Ukoliko je u pitanju blago povećanje hormona, a bolest nije onkološke prirode, pristupa se posebnom – restriktivnom režimu ishrane namirnicama koje u sebi imaju malu količinu joda, bez kog nema ni sintetisanja tiroidnih hormona.
Ukoliko je stanje kasnije otkriveno i bolest je u uznapredovalom stadijumu sa izraženijim simptomima – što je obično slučaj, može se u prvom redu pristupiti medikamentoznom rešavanju problema upotrebom anti-tiroidnog leka metimazol, ili davanju radioaktivnog izotopa joda koji će neutralisati deo žlezdanog tkiva. Ove medikamentozne metode se primenjuju doživotno, ali su skupe, rade se samo u velikim veterinarskim klinikama na Zapadu i imaju veći broj neželjenih efekata. Nešto jeftinija medikamentozna terapija podrazumeva dužu upotrebu oralnih antimikotika iz grupe azola – kod mačaka se može dati felimazol, a kod pasa određeni antimikotici koji ispoljavaju inhibitorno delovanje na T3 i T4 hormon.
S obzirom na veliki potencijal za razvoj maligniteta štitne žlezde kod hipertireoidizma, hirurška metoda uklanjanja jedne, ili obe strane štitne žlezde preostaje kao krajnja solucija i jedini izbor trajnog rešavanja problema kada se iscrpe sve ostale mogućnosti.
Redovne laboratorijske analize nivoa hormona i krvna slika neophodni su kod ljubimaca sa bolestima štitne žlezde.
Hirurškim uklanjanjem dela, ili čitave štitne žlezde, uz eventualnio uključivanje zamenske oralne hormonalne terapije – lako se, bez većih neželjenih efekata, postiže optimalna koncentracija T3 i T4 hormona u krvi životinje, uspostavlja ravnoteža u metaboličkim procesima i neutrališu prateći simptomi hipertireoidizma.
Kao i kod ljubimaca koji imaju hipo-tireoidozu, lekovi za nadoknadu hormona štitne žlezde posle hirurške intervencije se moraju uzimati doživotno, voditi računa o njihovom pravilnom unosu i doziranju uz povremene laboratorijske kontrole krvi.
Kod ljubimaca kojima je hirurški uklonjena jedna, ili obe strane štitne žlezde, postoperativno u prvim danima može doći do gubljenja glasa i pada nivoa kalcijuma u krvi usled uklanjanja para-tiroidnog žlezdanog tkiva koje je u neposrednoj vezi sa štitnom žlezdom, a igra veliku ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfora u organizmu (posebno u kostima) sintezom paratiroidnog hormona PTH. Kolebanje u koncentraciji ovog hormona izaziva čitav niz mineralno-koštanih poremećaja, što se otklanja redovnim praćenjem stanja, simptomatskom terapijom, suplementacijom kalcijuma i fosfora, kao i adekvatnom ishranom Vašeg ljubimca.
Preuzeto uz dozvolu sa sajta http://panvet.blogspot.com/
Više o analizama pogledajte na strani 24 VetLab Cenovnika za 2022/2023. godinu.