DVM Ivan Belaić,
VA Pedigre, Novi sad
FB: PVA Pedigre
http://pedigre.co.rs/
Šta je to test supresije kortizola niskim dozama deksametazona (LDDT)?
Low-dose dexamethasone suppression test ili supresioni test kortizola niskim dozama deksametazona je jedan od testova koji se koristi u dijagnostici hiperadrenokorticizma. Hiperadrenokorticizam ili Kušingov sindrom je bolest gde dolazi do povećane proizvodnje hormona nadbubrežnih žlezda, kortizola. Hormon ACTH (adrenokortikotropni hormon) je odgovoran za lučenje kortizola, a proizvodi ga hipofiza. Kortizol deluje na metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina u organizmu životinje. Na metabolizam proteina deluje tako što stimuliše katabolitičke procese i povećava nivo amino-kiselina u krvi. Visoke doze kortizola u krvi izazivaju i povećanje glukoze u krvi, jer sprečava vezivanje insulina za ćelije i samim tim transport glukoze. Na metabolizam masti, kortizol deluje lipolitički.
Kušingov sindrom, uzroci, rase kod kojih se najčešće javlja?
Javlja se najčešće kod pasa, jako retko kod mačaka. Kod pasa sa Kušingovim sindromom prisutno je hronično pojačano stvaranje kortizola u krvi, i takvo stanje ima štetno dejstvo na sve organe u organizmu životinje.
Postoje dva tipa Kušingovog sindroma:
- Adrenalni Kušingov sindrom, kada postoji povećano lučenje kortizola iz nadbubrežnih žlezda usled hiperplazije ili tumora jedne (češće) ili obe žlezde. (Kod 15% pasa)
- Jatrogeni Kušingov sindrom se najčešće javlja kod pacijenata na terapiji sa kortikosteroidima
Poseban oblik bolesti nazvan Kušingova bolest, koja nastaje zbog tumora hipofize koja izlučuje povišene vrednosti adrenokortikotropnog hormona (najčešći oblik, kod 85%pasa).
Češće se javlja kod starijih pasa (preko 6 godina starosti). Bilo koja rasa pasa može da razvije hiperadrenokorticizam. ali pudle, jazavičari i mali terijeri (Džek Rasel, Jorkširski terijer) su podložniji nastanku tumora hipofize i razvoju Kušingove bolesti. Kod ženki postoji malo veći rizik od nastanka tumora nadbubrežnih žlezda, nego kod mužijaka.
Klinički simptomi Kušingovog sindroma?
Simptomi zbog kojih možemo da posumnjamo da se radi o Kušingovoj bolesti su:
- Povećan dnevni unos vode,
- Pojačno uriniranje,
- Povećan apetit,
- Gubitak mišićne mase,
- Slabost,
- Uvećanje stomaka, zategnuta i tanka koža stomaka sa nedostatkom elasticiteta,
- Brzo zamaranje,
- Atrofija testisa,
- Izostanak polnog žara,
- Promene na koži u vidu bezdlačnih regija, infekcija.
Dijagnoza Kušingovog sindroma?
Kod sumnje na Kušingovu bolest potrebno je uraditi niz pretraga. Najčešće se koriste dva testa u dijagnostici a to su ACTH stimulacioni test i supresioni test niskim dozama deksametazona. Za te analize psa je potrebno ostaviti u ambulanti nekoliko sati ili čak čitav dan. Ponekad je takođe potrebno odraditi pretrage kojima bi se utvrdilo da li pas ima tumor na hipofizi ili na nadbubrežnim žlezdama.
Kako se radi supresioni test kortizola niskim dozama deksametazona (LDDT)?
LDDT je mnogo pouzdaniji test nego ACTH stimulacioni test. Nije toliko tačan kao ACTH stimulacioni test u dijagnozi jatrogenog hiperadrenokorticizma. U pojedinim slučajevima možemo da diferenciramo između adrenalno i hipofizno zavisnog hiperadrenokorticizma. Senzitivnost testa 85-95%, kod mačaka 80%. Ukoliko životinja ima već neku postojeću bolest,nevezanu za nadbubrežne žlezde, test se odlaže jer može dati lažno pozitivne rezultate.
1. Test upotrebom Deksametazona intravenozno: Vađenje krvi neposredno pred intravenozno davanje malih doza deksametazona (0,01mg/kg). Nakon toga vađenje krvi nakon 4h i 8h od davanja deksametazona. Krv se vadi u 3 odvojene epruvete na kojima se napiše vreme vađenja krvi. Nakon toga krv sakupljena u toku celog dana se šalje u laboratoriju na određivanje nivoa kortizola u krvi. Normalan nalaz predstavlja smanjenje kortizola nakon 4h i nakon 8h tj. manje vrednosti kortizola u krvi nakon davanja deksametazona intravenozno. Nalaz koji nam ukazuje da se radi o Kušingu jeste izostanak promene nivoa kortizola u odnosu na nivo pre davanja deksametazona ili povećanje nivoa kortizola nakon davanja deksametazona.
2. Test upotrebom deksametazona oralno: Vlasnici skupljaju dva dana uzastopno prvi jutarnji urin psa u 8h ujutru radi utvrđivanja odnosa kortizola/kreatinina u urinu. Odmah nakon uzimanja drugog urina vlasnici daju psima oralno tabletu deksametazona (0,01mg/kg). Nakon toga šetnja psa u 12h ili 14h radi pražnjenja mokraćne bešike. Nakon toga sakupljanje urina u 16h, 8h od davanja tablete. Normalnim nalazom se smatra smanjenje odnosa kortizola/kreatinina za 50% u odnosu na vrednost pre davanja tablete dok kod pozitivnog nalaza ne postoji smanjenje odnosa.
S obzirom da i kod nekih drugih oboljenja odnos kortizol/kreatinin zna da bude poremećen ovaj test je visoko osetljiv ali ne i specifičan za dijagnozu hiperadrenokorticizma.
Terapija
Kušingovu bolest nije moguće izlečiti, ali je znakove bolesti moguće uspešno kontrolisati upotrebom medikamenata. Nakon početka terapije psi su obavezni da dolaze na redovne kontrole nakon 10 dana, nakon 4 nedelje, 12 nedelja i 3 meseca od početka terapije. Kada se pas stabilizuje kontrole se vrše na svaka 3 meseca.
DVM Ivan Belaić,
VA Pedigre, Novi sad
FB: PVA Pedigre
http://pedigre.co.rs/
Francuska pudla, mužijak,star 11 god. Telesna masa 21kg.
Anamneza: U poslednje vreme pije dosta vode, u proseku 2l i češće ima potrebu za mokrenjem. Po koži se pojavile bezdlačne regije.
Klinički pregled: Telesna temperatura 38,6. Sluznice ružičaste, usna duplja b.o. Auskultatorno srce i pluća b.o. Pas gojazan, uvećan stomak. Koža stomaka tanka i slabe elastičnosti. Dlaka lošeg kvaliteta. Analizom urina u laboratoriji odnos kreatinin/kortizol blago povišen. Sledeći dan odrađen supresioni test kortizola niskim dozama deksametazona i vrednosti nakon aplikacije deksametazona intravenozno nisu suprimirane. Analiza urina i pozitivan test sa prisustvom karakterističnih simptoma su potvrdile sumnju da se radi o hiperadrenokorticizmu tj. Kušingovom sindromu. Pas je stavljen na adekvatnu terapiju i nakon 2 nedelje simptomi su počeli da se povlače.