Najčešće zarazne bolesti mačaka: FeLV

       piše spec. dr vet. Aleksandar Vukomanović
VA Ćirković

Mačja virusna leukemija – FeLV (Feline Leukemia Virus) i virus mačje imunodeficijencije – FIV (Feline Immunodeficiency Virus), spadaju u familiju Retro virusa (Retroviridae), zajedno sa virusom koji izaziva humanu imunodeficijenciju, tj. SIDA-u kod ljudi. Specifičan način umnožavanja ovih virusa u telu domaćina, otežava delovanje na sam virus, a samim tim i lečenje bolesti i poremećaja koje izazivaju.

Ova dva virusa se međusobno razlikuju na molekulskom nivou, ali su poremećaji koje izazivaju mahom slični. Oba oboljenja su rasprostranjena svuda u svetu u manjoj ili većoj meri, zavisno od stepena razvijenosti svesti vlasnika o odgovornom vlasništvu. Ukoliko su mačke redovno vakcinisane, nisu u kontaktu sa mačkama lutalicama i onima koje nisu testirane na ove bolesti, ne postoji šansa da se zaraze i obole od ovih bolesti.

FeLV – Feline Leukemia Virus

NAČINI PRENOŠENJA BOLESTI

• Prenošenje sa majke na mačiće putem krvi, još dok su u materici ili putem mleka dok sisaju.
• Virus se nalazi u svim telesnim tečnostima, dakle: pljuvačka, mleko, krv, suze, sekreti nosa i vagine (koncentracija virusa nije ista u svim tečnostima). Pljuvačkom se prenosi samo ukoliko se životinje međusobno ližu, jedu i piju iz istih činija ili grizu jedni druge.

Najosetljiviji su mladi mačići inficirani preko majke i nevakcinisani do 4 meseca starosti. Samo 15% nevakcinisanih mačića razvija imunitet na FeLV i ne dolazi do pojave bolesti, ostalih 85% uginjava u životnoj dobi od druge do pete godine. Kod mačića starijih od 4 meseca ili odraslih mačaka koje su u kontaktu sa virusom, 85%  razvija trajni imunitet i poseduje antitela na FeLV.

SIMPTOMI BOLESTI

Prvi simptomi bolesti se mogu javiti oko mesec dana nakon infekcije, mačka postaje apatična, telesna temperatura varira od normalne do blago povišene. Ukoliko ovi simptomi prođu, može se dogoditi da novih ne bude i po par godina. Kada i ukoliko se uopšte opet jave simptomi kod određenog broja mačaka (oko 33%) dovode do pojave tumora grudne žlezde, limfnih čvorova grudnog koša i stomaka, creva, jetre, slezine, bubrega i koštane srži.

Kod ostalih mačaka (oko 67%) dolazi do pada imuniteta, postaju podložne infekcijama drugim virusima, toksoplazmom, anemične su, imaju hronične probleme sa desnima, kožom, doživljavaju spontane pobačaje ili uopšte nema začeća.

DIJAGNOZA

Prisustvo virusa se otkriva iz uzoraka krvi mačaka: U ambulantnim uslovima se rade brzi testovi koji potvrđuju prisustvo samog virusa. Ipak, najpouzdaniji način dijagnostikovanja jeste analiza krvi u laboratoriji, odnosno u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.

Mačke kod kojih je došlo do pojave tumora, nemaju povoljnu prognozu i terapija koja se sprovodi ne može dati dugoročno pozitivan rezultat. Tretman se vrši aplikovanjem kombinacije citostatika i potporne terapije.

Veći deo zaraženih mačaka ima čitav spektar različitih simptoma (koji su gore navedeni), ali nisu primarno izazvani FeLVom, već nastaju zbog toga što je virus razorio imuni sistem. Anemija se može kontrolisati kortikosteroidima i drugim imunosupresantima, ali uspeh nije zagarantovan.

Pobačaji se javljaju u 90% slučajeva, ostalih 10% mačaka zaraženih FeLVom rodi mačiće inficirane virusom.

KAKO KONTROLISATI VIRUS?

Mačke kod kojih je dokazan FeLV je najbolje i najodgovornije sterilisati, kako se virus ne bi dalje širio. Po pravilu, bi trebalo da svi odgajivači mačaka testiraju svoje životinje i eliminišu iz priploda zaražene životinje.

Virus se neće preneti sa jedne na drugu mačku ukoliko one izbegavaju međusobni kontakt, ne koriste iste činije, niti toalet, ne tuku se međusobno niti su u polnom kontaktu. Ovi podaci su značajni, jer postoje pansioni za mačke, koji se pravilnim održavanjem prostorija ne moraju pretvoriti u mesto na kom će se vaš ljubimac zaraziti FeLVom.

Zdrave životinje se štite od virusa godišnjom vakcinacijom protiv FeLV, a njena uspešnost je efikasna u preko 80% slučajeva.

ŠTA MOŽETE UČINITI ZA MACU KOJA IMA FeLV?

Prevashodno je potrebno obratiti pažnju na higijenu prostora u kom se maca nalazi (redovno pranje činija za hranu i vodu, čišćenje toaleta…). Ukoliko je maca izlazila napolje, najbolje je lišiti je te navike, kako bi se smanjila mogućnost infekcije nekom drugom bolešću. Preporučljiva je primena vitaminskih preparata, kao i imunostimulatornih sredstava.

spec. dr vet. Aleksandar Vukomanović
 VA Ćirković
FB AmbulantaCirkovic

PROČITAJTE JOŠ:

Sve što treba da znate o mačjim bolestima: Felini Infektivni Peritonitis (FIP)

Krpelji kod pasa i drugih ljubimaca aktivni su tokom cele godine 

Kada se imunitet životinje okrene protiv nje: IMHA

Pogledajte sve teme na blogu →