Najčešće zarazne bolesti mačaka: FIV

piše spec. dr vet. Aleksandar Vukomanović
VA Ćirković

Bolest je otkrivena u SAD, kada je primećeno da kolonija mačaka pokazuje simptome slične onima koje imaju ljudi zaraženi HIV-om. Virusi su slični, pripadaju istoj familiji virusa, ali su specifični za vrstu i ne postoji bojazan da se vlasnik zarazi mačjim virusom. Najčešći način zaraze mačaka je ujedom i transfuzijom krvi. Virus može ostati skriven u organizmu i godinama (odlika grupe Lentivirusa kojoj pripada ovaj virus iz familije Retrovirusa), pa kada ošteti imunitet mace, onda dolazi do pojave simptoma. Najveća koncentracija virusa je u krvi i pljuvačci. Postoji mogućnost da se virus prenese i neagresivnim kontaktom, kada se mačke međusobno ližu i čiste.

Nije opisano da li je moguće da se virus prenese parazitima koji sisaju krv domaćina, ali je svakako preporuka da se mace redovno tretiraju protiv istih.

Majka ne može preneti virus na mačiće, ali im može preneti antitela.

RAZVOJ BOLESTI

Virus ulazi u leukocite, najčešće limfocite, kompromituje njihovu funkciju, može čak da dovede i do uništenja ovih ćelija i na taj način oštećuje funkciju imunog sistema mace domaćina.

Prvi simptomi bolesti se javljaju par nedelja od kontakta, virus se umnožava u leukocitima, dolazi do blagog poremećaja ponašanja, letargije, pojave blago povišene temperature i uvećanja limfnih čvorova. Imuni sistem suzbija virus, usporava njegovo umnožavanje i održava ga na niskom nivou, moguće čak i godinama.

Kada dođe do ponovnih simptoma (umnožavanja virusa), oni više nisu blagi, imuni sistem je narušen i virus se nekontrolisano umnožava. Najčešće je potrebno 2-5 godina kako bi se simptomi opet pojavili.

UČESTALOST FIVa 

Kao i kod FeLV, bitno je da su vlasnici svesni da bolest postoji i da se nalazi i u njihovom okruženju, kako bi preduzeli mere odgovornog vlasništva – kastracija i sterilizacija mačaka, držanje mačaka u zatvorenom prostoru, kako ne bi bile u kontaktu sa mačkama lutalicama, u čijoj populaciji se nalazi FIV u visokoj koncentraciji. Bolest je češća kod mužjaka, nego kod ženki i najveći procenat obolelih je starosti između 5 i 10 godina.

SIMPTOMI BOLESTI

Specifični simptomi bolesti ne postoje, ali je zbog kompromitovanog imuniteta maca sklona infekcijama, koje se javljaju s vremena na vreme i ne leče se dovoljno efikasno i brzo kao kod zdravih mačaka. Najčešće dolazi do gubitka telesne mase, letargije, rekurentnih groznica, uvećanja limfnih čvorova, upale desni i usta, nervnih simptoma i hroničnih problema sa kožom.

Mace su podložne pojavi tumora i drugim bolestima, poput toksoplazmoze, hemoplazmoze, FIPa i drugih.

DIJAGNOZA

Prisustvo virusa se otkriva iz uzoraka krvi mačaka: U ambulantnim uslovima se rade brzi testovi koji potvrđuju prisustvo samog virusa. Ipak, najpouzdaniji način dijagnostikovanja jeste analiza krvi u laboratoriji, odnosno u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.

PROGNOZA I ŽIVOT SA FIVom 

Prognoza zavisi od stadijuma bolesti, ali je u suštini povoljna, ukoliko maca nema nikakvih simptoma ili se rano otkrije, pa se pribegne merama suzbijanja bolesti, a to su:

• Sterilizacija, kojom se smanjuje rizik od tuče.
• Onemogućivanje slobodnog kretanja zaraženim macama, kako ne bi zarazile druge mačke i kako se one ne bi našle u kontaktu sa drugim virusima.
• Kvalitetna ishrana i nega, redovno čišćenje od unutrašnjih i spoljašnjih parazita.
• Pravovremeno reagovanje, pri pojavi simptoma sekundarnih bolesti, kako bi lečenje trajalo što kraće i bilo što efikasnije.

VAKCINACIJA

Na žalost, u našoj zemlji nije registrovana vakcina protiv FIVa.

LEČENJE

U pojedinim zemljama, koriste se lekovi koji se koriste kod ljudi u lečenju HIVa, antivirusni lekovi (AZT), kao i interferon omega, koji pomaže imunitetu mace, ali nema direktan uticaj na FIV.

  piše spec. dr vet. Aleksandar Vukomanović
VA Ćirković

Sve što treba da znate o mačjim bolestima: Felini Infektivni Peritonitis (FIP)

Najčešće zarazne bolesti mačaka: FeLV

Otpornost na antibiotike – gorući problem i u veterinarskoj medicini

Pogledajte sve teme na blogu →