DVM Branka Čordašić,
ŽarVel Vet Doo
Panleukopenija je akutno i veoma zarazno virusno oboljenje najčešće mladih mačaka, starosti do tri meseca, koje su najugroženije. Ovo oboljenje izazvivano je virusom po imenu Parvovirus koji izaziva progresivan gastroenteritis. Ovaj virus nije prelazan na druge životinje kao ni na ljude, ali je za mačke svih rasa i uzrasta veoma kontagiozan i bez lečenja mortalitet ide i do 100 odsto. Prenosi se direktnim kontaktom sa zaražene mačke na zdravu ili sa predmetima koji su kontaminirani sekretom bolesne mačke. Kada se virus izluči iz zaražene mačke, može i godinama ostati infektivan u spoljašnoj sredini. Dezinfekcija svih kontaminiranih površina rastvorom varikine će ubiti virus.
Razvoj bolesti
Bolest se najčešće naglo i iznenada javlja sa simptomima učestalog povraćanja i rekuretnog proliva, koji u kasnijoj fazi bolesti bude krvav. Virus se replikuje u koštanoj srži i limfnom tkivu nedelju dana pre pojave prvih simptoma što dovodi do smanjena broja leukocita u krvi tj leukopenije. Leukopenija i učestalo povraćanje i proliv su najznačajniji simptomi panleukopenije, posebno ukoliko mlada mačka nikada nije vakcinisana. To je indikacija da se u referentnu laboratoriju pošalje rektalni bris gde se dokazuje prisustvo virusnih antigena.
Učestalost Panleukopenije
Panleukopenija, kao što smo već rekli, je veoma kontagiozno oboljenje, ali za razliku od većine drugih mačijih virusnih oboljenja za ovo oboljenje postoji vakcina, tako da sa odgovornošću vlasnika i odgajivača ne bi trebalo da bude raširena kao ostala virusna oboljenja mačaka, za koja ne postoji vakcina. Problem se javlja usled neinformisanosti vlasnika da se mlada mačka mora vakcinisati sa 8 nedelja, a zatim i sa 12 nedelja starosti. Nakon toga, odrasle mačke se vakcinišu jednom godišnje. Kako bismo bili što sigurniji u imunitet vakcinisane mačke, preporuka je da se pošalje krv u referentnu laboratoriju kako bi se dobili rezulati titra At na Panleukopeniju.
Simptomi
Najčešći simptomi ove bolesti su rekuretan proliv, povraćanje, letargičnost, a u kliničkoj slici kao patognomoničan nalaz javlja se leukopenija, tačnije smanjen broj leukocita u krvi.
Dijagnoza
Ona se postavlja na osnovu kliničke slike, ako i anamneze uzete od vlasnika. Pre svega kod mačaka koje su mlađe od tri meseca, a nisu nijednom vakcinisane i imaju proliv i povraćanje. Prisustvo ovog virusa otkriva se iz uzorka fecesa kod obolele mačke. U ambulantnim uslovima radi se brzi dijagnostički test koji potvrđuje prisustvo virusa, ali ipak najpouzdaniji način dijagnostikovanja jeste analiza uzorka fecesa u laboratoriji odnosno u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.
Lečenje
Ono se svodi na davanje intravenskih rastvora zbog dehidratacije kao i simptomatske terapije i antibiotika usled sekundarnih bakterijskih infekcija. Lekove za virus nemamo, tako da ni izlečenje nije stopostotno.
Vakcinacija
Kod panleukopenije vakcinacija je ključ svega, jer je ovo jako kontagiozno i visoko smrtno oboljenje za koje postoji registrovana vakcina u našoj zemlji. Ona se daje dvokratno u osmoj i dvanaestoj nedelji života kod mladih mačaka, a nakon toga jednom godišnje.
