Preuzeto uz dozvolu sa sajta http://panvet.blogspot.com/
Upala želuca – gastritis može da nastane kao posledica bakterijskih, virusnih i gljivičnih infekcija, ili zbog invazije želudačno-crevnih parazita, kao posledica dugotrajnog uzimanja pojedinih lekova, prisustva stranog tela u želucu, kao pridružen simptom bolesti drugih organa poput jetre i pankreasa, pada imuniteta, hroničnog bola, ili stresa.
Bolest spontano može prerasti u refluks i čir na želudcu, ili dvanaestoplačnom crevu ukoliko je pojačana sekrecija želudačne kiseline – ili uzrokovati dalje upale tankog i debelog creva, krvarenje u gastro-intestinalnom traktu, groznicu i temperaturu. Isto tako može da nastane zbog preosetljivosti na određenu vrstu hrane, neprikladnu hranu, ili hranu lošeg kvaliteta.
Simptomi
U akutnim slučajevima bolest započinje naglo, životinja neprestalno povraća – u početku hranu, a kasnije samo želudačne sokove i žuč.
Kod upala želuca prouzrokovanim parazitima u povraćenom sadržaju mogu se naći želudačno – crevni paraziti.
U početku bolesti životinja je uznemirena, u bolovima i ne može da nađe svoje mesto, a kasnije postaje apatična. Bolesne životinje nemaju apetit, odbijaju hranu, a ukoliko pojedu malo hrane – vrlo brzo je ispovraćaju. Iz usta im se oseća neprijatan miris. Često se dešava da su bolesne životinje žedne i odjednom popiju veću količinu vode koju odmah nakon unosa u ispovraćaju, to za posledicu ima dehidrataciju, što se manifestuje smanjenim elasticitetom kože. Na upalu želuca često se nadovezuje i upala creva.
Kod pasa koji imaju gastritis vrlo često se javlja bizaran apetit, pa nije neuobičajeno da Vaš pas jede travu, liže zid, ili druge predmete. Najpre treba da se utvrdi uzrok upale i potom da se pristupi lečenju.
Kod akutnih upala, životinji voda treba da se daje po malo, a u prvih 12-36 sati ne treba da se daje nikakva hrana. Da bi se želudac smirio daju se lekovi protiv povraćanja – antiemetici (metoklopramid, ili 5-HT3 antagonist), H2 blokatori, ili inhibitori protonske pumpe. Žvotinja se uključuje na infuziju da bi se nadoknadila izgubljena tečnost.
Pored infuzije, lekova koji suzbijaju želudačnu kiselinu i antiemetika, uključuju se i antibiotska terapija, čija dužina primene zavisi od stepena upalnog procesa. Kada se smiri povraćanje, polako može da se krene sa oralnim davanjem tečnosti koja bi u početku trebala da bude u vrlo malim količinama, isto tako treba da se krene sa davanjem obroka, ali oni treba da budu dijetalni, količinski da budu mali i da se daju 5-6 puta u toku dana.
Kod hroničnog gastritisa posebna pažnja treba da bude posvećena nalaženju primarnog uzročnika. Pregled endoskopom – gastroskopija, uz rendgensko snimanje i ostale analize mogu pomoći u adekvatnoj dijagnostici. Dugotrajna medikamentozna terapija H2 blokatorima, ili inhibitorima protonske pumpe uz ostalu simptomatsku terapiju, dovoljne količine vode i elektrolita, kao i blaga, hipoalergena ishrana osnov su za lečenje hroničnog gastritisa.
Preuzeto uz dozvolu sa sajta http://panvet.blogspot.com/
U dijagnostici gastritisa se koristi PLI analiza. Klikom na sliku saznaćete više.
