Piše DVM Anđela Aleksić
PVA Vetland, Kragujevac
FB – Vetland KG

Piodermije predstavljaju bakterijska oboljenja kože. Naziv piodermije potiče od grčkih reči pyon, što znači gnoj i derma, što znači koža. Međutim, ovo oboljenje se ne karakteriše uvek i prisustvom gnoja na površini kože. Piodermije zauzimaju posebno mesto u dermatologiji jer su veoma česte, prisutne u različitim oblicima i mogu biti teške za dijagnostiku i terapiju, a njihov nastanak se dovodi u vezu sa različitim faktorima koji mogu biti mikrobiološke, histološke, higijenske, epidemiološke ili jatrogene prirode.

Koža kao najveći organ predstavlja zaštitnu barijeru za mehaničke traume, zaštitu od vode, ima važnu ulogu u termoregulaciji, depo je različitih supstanci kao što su voda, elektroliti, masti. Koža je najveći čulni organ koji sarži receptore za osećaj bola, svraba, toplote, hladnoće i dodira. Zato, tek kada spoznamo složenost građe kože i njene funkcije možemo razumeti kolika je njena uloga u očuvanju zdravlja životinje i da je lepa i zdrava koža ogledalo zdravlja čitavog organizma.

Na površini kože mogu se naći različiti mikroorganizmi, među kojima različite vrste bakterija i gljivica. Neke bakterije su normalni stanovnici kože i nalaze se na koži zdravih životinja, kao što su recimo različite vrste stafilokoka, dok neke vrste bakterija mogu biti povremeni stanovnici, kao što su recimo ešerihije, proteus, pseudomonas… Između kože domaćina i njene mikroflore postoji simbiotski odnos i svako narušavanje ovog odnosa može dovesti do nastanka oboljenja.

Faktori koji najčešće mogu dovesti do nastanka piodermija mogu poticati od domaćina i to su sama struktura kože, anatomske specifičnosti pojedinih delova kože, Ph kože, vlažnost… Zatim spoljašnji faktori mogu uticati na površinu kože, kao što su temperatura i vlažnost vazduha. I treći faktor jesu mikroorganizmi. Borba između mikroorganizama i domaćina je konstantna, dakle oni čekaju priliku i narušavanje zaštitne barijere kože kako bi se stvorili uslovi za njihovo umnožavanje.

Prilikom uzimanja brisa sa površine kože, najčešće izolovana patogena bakterija je Staphylococcus pseudintermedius koji je inače u malom broju prisutan na površini kože, ali do njegovog umnožavanja dolazi kada je narušena otpornost kože.

Piodermiije se mogu klasifikovati na:

  • Piodermije površina, koje se javljaju samo na površini kože i ne zahvataju dlačne folikule. Jedno od najčešćih oboljenja sa kojim ste se možda i sreli kod vašeg ljubimca ovog tipa je Hot spot ili vlažni ekcem. Zatim piodermije kožnih nabora kod pasa koje imaju višak kože i kožne nabore ispod očiju, oko njuške, na vratu (šar pei, buldozi, čau čau…)
  • Superficijalne piodermije koje pored površine kože zahvataju i dlačne folikule, često se javljaju na prelazima sluzokože u kožu ili na slabo odlakanim delovima kože – stomak. Tada na koži mogu biti prisutne sitne pustule (gnojne bubuljice) koje zahvataju folikule dlake.
  • Duboke piodermije koje imaju tendenciju da se šire u dublje delove kože, tada se često može javiti i poremećaj opšteg stanja psa, ali i kombinovane bakterijske infekcije kože.

U pozadini svih ovih oboljenja kože mogu ležati alergije, prisustvo spoljašnjih parazita na površini kože, povećana vlažnost na površini kože (kao što je slučaj kod pasa sa kožnim naborima), svaka vrsta iritacije koja stvara nelagodnost kod psa prouzorokovaće dalje češanje i lizanje zahvaćenog mesta i širenje ili produbljivanje oštećenja.

Prilikom postavljanja dijagnoze neophodno je veterinaru dati detaljnu anamnezu, potrebno je u obzir uzeti rasu , uzrast, boju krzna, uslove u kojima pas živi, a Vaš veterinar treba uzeti potrebne uzorke sa kože vašeg psa koji će se dalje obrađivati u laboratoriji kako bi mogao da ustanovi koji uzroci nastanka promena na koži mogu biti, kao i koja je odgovarajuća terapija za Vašeg ljubimca.

Treba znati da je terapija piodermija jako kompleksna i može trajati dugo, što ne bi trebalo da bude obeshrabrujuće za Vas ukoliko sledite sve savete Vašeg veterinara. Terapija se može svesti na upotrebu antibiotika sistemski, uvek prema antibiogramu, koja može trajati od 4 pa sve do 12 nedelja. Zatim upotrebu topikalnih sredstava, različitih vrsta medicinskih šampona, losiona, gelova i krema. A vrlo često i kombinacija sistemske i topikalne terapije.

 

Piše DVM Anđela Aleksić
PVA Vetland, Kragujevac
FB – Vetland KG

AKCIJA U MAJU:

NAŠA PREPORUKA: