Piše DVM Miloš Jovin
Mila Vet, Zrenjanin

Kada govorimo o parenju pasa najbitniji je odrediti pravi „tajming“ odnosno termin kada sprovesti parenje (prirodno ili veštačko) kako bi se osiguralo da se spermatozoidi i jajašca sastanu na vreme. Jedan od osnovnih i prvih stvari koje koristimo jeste praćenje promena u ponašanju kuje i fizičke promene na polnim organima.
U prirodi, ženke ulaze u estrus (teranje) obično dva puta godišnje. Ovo pravilo važi i za pse koji se drže kao kućni ljubimci, ali se vremenom izgubila sezonalnost. Naime, ranije je gotovo po pravilu to bilo u proleće i jesen. U tom periodu, pod uticajem pojačanog lučenja hormona dešavaju se mnoge promene kako u fizičkom smislu, tako i u ponašanju.

Promene koje se uočavaju su: češće mokrenje, prilikom mokrenja podiže nogu, pokazuju više interesovanja za mužjake, više se maze i postaju umiljatije, ulenje se, lako se uzbude, postaju uplašenije i ponekad se skrivaju od mužjaka, postaju agresivne prema drugim ženkam, savijaju rep između nogu, promene u apetitu.

Fizičke promene uočavaju se u sledećim redom:
Proestrus faza, traje od 7 do 10 dana. U tom periodu javlja se otok vulve i to predstavlja jedan od najznačajnijih znakova da je kuja u početku teranja. Krvarenje se obično javlja slabije a pojačava se sredinom ove faze. Estrus faza obično traje između 5 i 14 dana. Ovo je vreme kada je ženka spremna za parenje i tada jajnike oslobađajuće jajne ćelije. Vulva postaje mekša a iscedak sada postaje svetliji sa manje primesa krvi.
Diestrus faza označava kraj plodnog ciklusa. Traje od 60 do 90 dana Ova faza se prepoznaje po potpunom nestanku otoka vulve.
Anestrus faza, ovo je završna faza polnog ciklusa i naziva se još i faza odmora. Najduže traje 100 – 150 dana. Pored samog ponašanja životinja koristimo mnoštvo različitih pokazatelja i alata da bismo utvrdili kada je „najbolje“ vreme za parenje.

Vaginalna citologija može pružiti neke opšte informacije. Vaginalna citologija se radi tokom estrusa kako bi se utvrdilo optimalno vreme za parenje i povećao uspeh začeća. Vrste ćelija prisutne u vagini variraju u zavisnosti od stadijuma estrusa. Uzima se bris ćelija koje oblažu vaginu i analiziraju se pod mikroskopom. Obično je potrebno uraditi više briseva u roku od nekoliko dana kako bi se što preciznije utvrdilo optimalno vreme za parenje. Bitno je napomenuti da određivanje termina na ovaj način nije najpouzdaniji i zavisi od niza činilaca (ko i kako je uzeo bris, iskustva pregledača…) tako da ovaj metod treba koristiti samo kao orijentaciju kako bi odredili kada početi sa testiranjem nivoa hormona.

Konačno, jedan od naših najpouzdanijih alata je određivanje nivoa hormona. Postoji više hormona koji pomažu u regulaciji ciklusa estrusa i trudnoće kod pasa a to su: estrogen koji stimuliše jajnike da proizvode jajašca, luteinizirajući hormon (LH) koji stimuliše jajnike da oslobode jajašca i progesteron koji održava trudnoću. Bitno je u potpunosti razumeti kako se nivo hormona menja, jer samo tako možemo precizno odrediti najbolje vreme za prirodno parenje ili veštačku oplodnju.

Obično većina sisara ovulira kada se nivo estrogena u krvi i dalje povećava, dok psi ovuliraju kada nivo estrogena već opada, a nivo progesterona raste. Nivo estrogena može nam dati opštu ideju o tome kada će kuja ući u teranje, ali to nije dovoljo da bi se utvrdilo kada je najbolje vreme za začeće. Nivoi progesterona i nivo luteinizirajućeg hormona (LH) najbolji su pokazatelji kada će doći do ovulacije i kada je najbolje vreme za razmnožavanje.

Test na progesteron može se raditi svaka 2-3 dana, počevši od 3-5 dana od početka teranja. Vreme kada raditi test može biti izvesnije ako su poznate dužine prethodnih ciklusa kuje. Početni nivo progesterona je obično manji od 1 ng/ml do dana pre skoka LH. Na dan LH skoka, koncentracije progesterona u serumu su 2-3 ng/ml; dan nakon skoka LH, koncentracija progesterona u serumu je 3-4 ng/ml. Ovulacija se javlja na nivou progesterona od 5 ng/ml

Vreme parenja

Cilj je da se utvrdi kada je nivo progesterona dostigao 2,5 ng/ml, tako da se može na vreme organizovati dan parenja (dogovor sa vlasnikom mužjaka, organizacija uzimanja sperme i sl). U zavisnosti od načina parenja, optimalna vremena za prirodno parenje treba da se organizuje 3.dana nakon izmerene vrednosti 2,5 ng/ml.
Veštačko osemenjavanje pomoću sveže ohlađene sperme treba da se izvrši 4 dana nakon što progesteron dostigne vrednost od 2,5 ng/ml ili 48 sati nakon nivoa od 5 ng/ml. Sperma u ohlađenoj spermi preživi 48-72 sata nakon osemenjavanja. Kod veštačke oplodnje, seme treba ubaciti u grlić materice kako bi se povećala šansa da se uvuče u matericu.
Veštačko osemenjavanje smrznutom spermom treba izvršiti 5 dana nakon vrednosti od 2,5 ng/ml ili 72 sata nakon oznake 5 ng/ml. Sperma u smrznutoj spermi preživljava manje od 24 sata nakon osemenjavanja.

Preporučuju se dodatni laboratorijski testovi ženke pre prvog parenja (bris, analiza krvi, horomonski status, uključujući i analizu hormona štitne žlezde, …) čime se mogu uočiti potencijalni problemi kod kuje koji se mogu negativno odraziti na njenu sposobnost da ostane gravidna, čime se dobija dovoljno vremena da se isti otklone pre parenja.

Piše DVM Miloš Jovin,
Mila Vet, Zrenjanin