Preuzeto uz dozvolu sa sajta http://panvet.blogspot.com/
Kancer (maligni tumor) je jedan od vodećih uzroka smrti pasa i mačaka. Svaki drugi pas i svaka treća mačka, posebno u starijem dobu, su podložni razvoju onkoloških oboljenja – tumora i kancera.
Tumorom se obično smatra onkološka promena benigne prirode, bez metastaza i tačno definisanih ivica u odnosu na zdravo tkivo.
Kancerom se smatra svaka maligna (zloćudna) onkološka promena koja daje metastaze, može se proširiti u druge organe i tkiva i nema jasno definisane granice u odnosu na zdravo okružujuće tkivo, odnosno prožima ga – samim tim teže je za lečenje i prognoza ovog tipa bolesti je lošija i neizvesnija.
Kancer je masa tkiva koja sadrži funkcijom i mikroskopskim izgledom izmenjene ćelije, koje se nekontrolisano dele i bujaju na račun zdravog tkiva. Pri tom, kancerozne ćelije troše hranu i resurse organizma, i dovode do niza zdravstvenih problema kao što su: pad imuniteta, krvarenje, opstrukcije velikih krvnih sudova, urinarnih, disajnih i digestivnih puteva, pritiskanje okolnog zdravog tkiva, gubljenje funkcije organa i organskih sistema. Kancerozne ćelije ignorišu prirodne ćelijske regulatore koji određuju rast, razvoj, deobu i smrt svake normalne ćelije u telu životinje.
Kako se onkološke promene mogu razviti u svakom tkivu, postoji mnogo tipova tumorskih promena kod pasa i mačaka, različitih po svojim osobinama, agresivnosti (benigni i maligni), kao i lokaciji u telu gde se nalaze. Posebnu zdravstvenu komplikaciju predstavlja pojava metastaza kod agresivnijih oblika kancera. Tokom pojave metastaza, delovi kancerozne mase se putem krvi i limfe raznose u druga tkiva i organe, gde nastavljaju rast i razvoj uzrokujući sve veće zdravstvene komplikacije.
Veterinarska onkologija je jedna od grana veterine koja se najviše razvija u novije vreme. Napretkom veterinarske medicine, novim saznanjima, sve boljom dijagnostikom i poboljšanjem terapije, sve je više slučajeva koji se otkriju u ranijoj fazi – što značajno povećava šansu za izlečenje i pojeftinjuje terapiju! Prevencija pojave tumora kod pasa, mačaka i drugih ljubimaca je takođe bitan segment rešavanja ove problematike, uzimanjem u obzir poznate faktore rizika i obavljanje redovnih sistematskih pregleda ljubimaca.
UZROCI tumora i kancera
Vremenom, brojna istraživanja na ovu temu utvrdila su moguće uzročnike tumora i kancera. Naravno, svaka onkološka bolest je individualna, nastaje kombinacijom raznih faktora, a simptomi su često šarenoliki, a u početnoj fazi i prikriveni.
Najčešći uzročnici kanceroznih i tumorskih promena kod pasa, mačaka i drugih ljubimaca su: genetska predispozicija, virusna oboljenja, neadekvatna ishrana sa nedovoljno nutrijenata, izloženost određenim hemikalijama, radioaktivnosti i UV zračenju, zatim loš imunitet, hormonski poremećaji, predhodne povrede i iritacije, gojaznost, starost i izloženost duvanskom dimu.
1. Genetska predispozicija se uglavnom odnosi na rasu i najbliže srodnike životinje. Selektivnim razmnožavanjem kod određenih rasa stvorio se i afinitet ka određenim onkološkim oboljenjima.
2. UV zračenje sunca takođe može mnogo doprineti razvoju kožnih onkoloških promena kao što su melanomi, posebno kod pasa i mačaka koje žive na otvorenom, i ljubimaca koji imaju bele uši i nos, i kratku dlaku.
3. Hemikalije kao što su herbicidi za Vašu baštu, mogu kod škotskog terijera mnogostruko povećati šanse za razvoj tumora mokraćne bešike kom je ova rasa sklona.
4. Virusi – kod životinja je, za razliku od ljudi, mnogo više izražena veza između onkoloških oboljenja i virusa koji ih izazivaju. Virus mačije leukemije izazivao je velike zdravstvene probleme u mlađoj mačijoj populaciji pre pronalaska vakcine koja je to sprečila. Papiloma virusi ne postoje samo kod ljudi, ova vrsta seksualno prenosivih virusa postoji i kod konja, i izaziva takođe onkološke bolesti grlića materice kobile.
5. Kontaktno-prenosivi tumori Velika specifičnost psećih, u odnosu na ljudske onkološke bolesti, je to što psi mogu dobiti posebnu vrstu prenosivih tumora od drugih pasa: ujedom, lizanjem, parenjem i maženjem. Ovi uglavnom kontaktno-prenosivi tumori ponašaju se kao zarazne bolesti i vrlo su patogeni.
RASE PASA I GENETSKA POREDISPOZICIJA
Ono što su dosadašnje studije nepobitno utvrdile je da pripadnost psa određenoj rasi stvara predispozicije za određenu onkološku promenu. Tako su bokseri, bostonski terijeri i zlatni retriveri među rasama koje su posebno sklone razvoju mast cell tumora – mastocitoma. Velike rase kao što je doga, rotvajler i bernandinci skloniji su kancerima kostiju od manjih rasa. Kanceri krvi češći su kod bernskog planinskog psa, buldoga i boksera.
Veoma je važno da vlasnici znaju za ove genetske predispozicije pasa da bi na vreme uočili simptome i radili na adekvatnoj prevenciji zajedno sa veterinarima.
Danas se u velikim naučnim centrima razvijenih zemalja uveliko radi na preciznom otkrivanju gena koji imaju bitnu ulogu u stvaranju limfoma i leukemije kod pasa. Svaki pas koji ima određeni gen je podložniji stvaranju bolesti, i u budućnosti će verovatno ovakvi psi na osnovu genetskog određivanja biti isključivani iz priploda.
MAČKE
Specifičnost mačaka u odnosu na ostale sisare je pojava tumorskih promena u koži i podkožnom tkivu na mestu aplikacije vakcine. Rastvarači vakcine mogu izazvati pojavu tumorske promene, stoga je izuzetno važno odabrati kvalitetne proizvođače kod kojih je ova šansa svedena na minimum. Ovaj problem se vrlo retko pojavljuje prilikom vakcinacije pasa i drugih ljubimaca.
Kod mačaka vodeći uzročnici nastanka onkoloških oboljenja su virusi – u prvom redu virus mačije leukemije, potom izloženost UV zračenju, duvanskom dimu, hemikalijama i toksinima koji mogu biti nađeni na krznu i koži, a potom i uneti u organizam mačke kroz lizanje i čišćenje krzna.
Najčešće onkološke bolesti kod mačaka su: limfom, leukemija, tumor dojke, kancer kože, mast cell tumor (kod persijskih mačaka) i tumori u abdomenu različite etiologije (uzroka). Ostale vrste tumora postoje kao i kod pasa, ali su veoma malo zastupljene.
Svi ovi faktori vremenom dovode do grešaka u replikaciji DNK prilikom deobe ćelija, i mutacija koje mogu otići u neželjenom pravcu.
Na slici su opisani najčešći simptomi malignih tumora (kancera):
SIMPTOMI tumorskih promena
Simptomi kanceroznih oboljena su veoma šarenoliki i zavise od tipa oboljenja, lokacije i vrste tkiva koja je zahvaćena. Takođe ovi znaci mogu upućivati na druge bolesti, te se samo dobrom observacijom i primenom više dijagnostičkih procedura može što ranije utvrditi da li je neka promena onkološka.
DIJAGNOSTIKA onkoloških bolesti
Redovni pregledi ljubimca su osnova za rano otkrivanje simptoma povezanih sa onkološkim bolestima. Na raspolaganju veterinaru su brojne procedure: rendgensko snimanje, ultrazvuk, endoskopija, laboratorijske i biohemijske analize… kojima se mogu detektovati određene promene, kao i veličina i struktura tumorske mase – koje se kasnije uzorkovanjem (biopsijom) tkiva na problematičnom mestu mogu pogledati pod mikroskopom i utvrditi o kom tipu promena se radi. Često se uzorkuju i najbliži limfni čvorovi oko same promene, da bi se utvrdilo koliko se kancerozno tkivo proširilo i da li je dalo metastaze. Zajedno sa kliničkim znacima i simptomima bolesti, može se sagledati kompletna slika, tip i sadijum bolesti, a to je od suštinske važnosti za dalju prognozu i lečenje.
Preuzeto uz dozvolu sa sajta http://panvet.blogspot.com/
VetLab preporuka za laboratorijsku analizu:
Više o analizama pogledajte na strani 12 VetLab Cenovnika za 2022/2023. godinu.