piše Strahinja Medić DVM, PhD
Tehnički direktor VetLabA
Precizan i tačan rezultat ispitivanja, bez obzira o kojoj vrsti laboratorijskog ispitivanja se radi, zavisi u velikoj meri od kvaliteta samog uzorka. Rezultat ispitivanja može biti onoliko dobar, koliko mu kvalitet uzorka dozvoli. Kvalitet uzorka određuje vrsta uzorka, način uzorkovanja, vreme koje protekne između uzorkovanja i ispitivanja, terapija koja je prethodila uzorkovanju. Za veliki deo ispitivanja, veterinarske laboratorije informišu svoje klijente o načinima kako postići što bolji kvalitet uzorka.
Prilikom uzorkovanja bitno je da se veterinar, koji uzorkuje krv, različite briseve, urin, feces ili drugi materijal, zaštiti od potencijalnih infektivnih agenasa. Uzorkovanje krvi uz pomoć vakuum sistema, na primer, omogućava da se uzorak ne kontaminira, da veterinar ne dolazi u direktni kontakt sa uzorkom, kao i da se uzorkuje odgovarajuća količina krvi u zavisnosti od veličine epruvete, odnosno količine vakuuma u istoj.
Laboratorijsku dijagnostiku možemo podeliti na nekoliko oblasti, kako bi obradili specifičnosti koje postoje za svaku vrstu uzoraka. Ovde će biti reči o veterinarskoj mikrobiologiji.
Izolacija, identifikacija i ispitivanje osetljivosti bakterija nalazi široku primenu u kliničkoj veterini. Iz briseva sa različitih lokaliteta pacijenta mogu se izolovati potencijalni patogeni. U slučaju izolacije patogene bakterije, ispituje se i osetljivost na određeni broj antibiotika. Odnosno vrši se odabir antibiotika koji u najmanjoj koncentraciji ima najveći efekat na izolovanu bakterijsku populaciju. Uzorkovanje se vrši što je ranije moguće u odnosu na početak infektivnog procesa i pre antibiotske terapije. Neophodno je preduzeti sve mere kako bi se smanjila kontaminacija uzorka. Ukoliko se radi o specifičnim mikrobiološkim analizama, pre uzorkovanja treba konsultovati laboratoriju. Mesto i način uzorkovanja zavise od toga da li se traže anaerobni ili aerobni uzročnici.
–Aerobna kultura: uzorci se uzimaju uz pomoć sterilnih briseva. Kod briseva kože, ukoliko se radi o suvoj promeni, potrebno je predhodno navlažiti leziju na koži sterilnim fiziološkim rastvorom pre uzorkovanja. Bris se nakon uzorkovanja čuva na temperaturi frižidera, gde je uzorak stabilan do 48 h. U slučaju dužeg stajanja brisa od 2 h, poželjno je navlažiti vrh štapića sa dve tri kapi sterilnog fiziološkog rastvora.
–Anaerobna kultura: uzorci su uglavnom telesne tečnosti i tkiva. Uzorkovanje brisom dolazi u obzir samo ukoliko se bris potopi u transportni medijum neposredno nakon uzorkovanja. Potrebno je smanjiti kontakt uzorka sa vazduhom na najmanju moguću meru. Uzorci se ne smeju držati na temperaturi frižidera, jer anaerobni uzročnici propadaju.
–Hemokultura: Najbitnije je da se uzorkovanje izvrši pre terapije antibioticima. Uzorkovanje je neophodno obaviti strogo sterilno, kao i prenos uzorka u bočicu sa posebnim medijumom za hemokulturu. Zgrušana krv je neprihvatljiv uzorak. U krv za hemokulturu ne smeju se dodavati antikoagulansi, jer imaju antibakterijsko dejstvo.
–Sputum – najvažniji uzorak za izolaciju uzročnika pneumonija. Kako životinja ne zna da iskašlje sputum, jedina zamena su trahealne i bronhealne lavaže koje se vrše u opštoj anesteziji. Iz ispirka dobijenog na ovaj način je moguća izolacija aerobnih bakterija izazivača pneumonije uključujući i mikoplazme. Bris grla i bris nosa su neprihvatljivi uzorci kod sumnje na pneumonije! Za detalje oko uzorkovanja se obratite laboratoriji.
–Pleuralne i peritonealne tečnosti, apscesi i uzorci likvora se uzorkuju aseptično, uz pomoć sterilne igle i šprica. Ovako uzorkovani materijal je prihvatljiv za aerobne i/ili anaerobne bakteriološke i mikološke analize. Uzorak je moguće poslati u špricu kojim je izvršeno punktiranje. Iglu je potrebno obezbediti a vrh šprica zatopiti na plamenu (anaerobni uzorci).
–Feces: Validan uzorak za izolaciju patologenih bakterija iz digestivnog trakta je feces, naročito ako se sumnja na prisustvo Salmonella i Clostridium vrsta. Rektalni bris je neprihvaljiv uzorak.
–Sinovijalna tečnost: Uzorkovanje se vrši u aseptičnim, operativnim uslovima. Dobijenu sinovijalnu tečnost je neophodno što pre uputiti na analizu u laboratoriju, naročito ako se sumnja na mikoplazme (do 2 h nakon uzorkovanja, u tom slučaju ne ostavljati uzorak u frižideru-mikoplazme propadaju).
ZA ODGAJIVAČE ⇒
–Urin: Ukoliko se pacijent nalazio pod terapijom, nalaz urina će biti negativan. Obavezno uzorkovati urin pre početka terapije ili napraviti pauzu 7 do 10 dana, kako bi nalaz bio verodostojan.
–Bioptati tkiva: Ne stavljati uzorke u formalin ukoliko se šalju na mikrobiološki pregled
–Skarifikata: omogućava dijagnostiku infekcija dermatofitima i/ili infestacije ektoparazitima. Uzorak se uzima sterilnim skalpelom, na mestu prelasku zdravog u bolesno. Sastrugano tkivo se može staviti između dve mikroskopske pločice, koje se nakon toga oblepe flasterom. Takodje je moguće koristiti sterilni bris za transport uzorka, ali je manipulacija skarifikatom u ovom slučaju malo komplikovanija.
Specifičnost pacijenta, uzorka, načina uzorkovanja, transport uzorka i dužina trajanja ispitivanja određuju postupke vlasnika, veterinara i laboratorije. Koordinisanost u ovom trouglu je bitna u svakom postupku koji može da dovede do grešaka u odabiru analize, odabiru uzorka, i očekivanju rezultata ispitivanja. Zbog toga je bitno da strana koja pruža uslugu, u ovom slučaju veterinar i laboratorija na koju se oslanja u svom radu, poseduje detaljne informacije i znanje vezano za sve gore nabrojano. Zadatak veterinarske laboratorije je da naručiocu ispitivanja pravovremeno dostavi pouzdan, proverljiv i ponovljiv rezultat ispitivanja i da svojim kvalitetom i znanjem pruža poverenje i podršku svakodnevnom radu veterinara.
piše Strahinja Medić DVM, PhD
Tehnički direktor VetLabA